Odeljenje za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju bavi se istraživanjima genetičkih fenomena vezanih za dinamiku genofona populacija i adaptivne procese. Sve učestalije prisustvo u ekosistemima agenasa, koji kroz svoju biološku aktivnost mogu izazvati promene na genetičkom materijalu jedinki, a time i u genofondovima populacije organizama, aktuelizuju ekogenotoksikološka i genotoksikološka istraživanja. U ovom trenutku istraživanja obuhvataju ekogenotoksikološka i genotoksikološka istraživanja na vrstama roda Drosophila Jedinke ovog roda, zbog svoje biologije, predstavljaju izuzetno dobar model-sistem za populaciono-genetička istraživanja, koji je opšte prihvaćen i intenzivno korišćen kod nas i u svetu. Uticaj brojnih sredinskih faktora sa potencijalnim efektom na genetičku strukturu populacija proučava se kako na nivou genetičkih opterećenja u prirodnim populacijama Drosophila melanogaster tako i na nivou inverzionog polimorfizma Drosophila subobscura. Elektromagnetno polje veoma niske frekvencije i permanentno magnetno polje, kao i različite koncentracije olova se izučavaju kao sredinski stresni faktori. Sve brži tehnološki razvoj uslovljava prisustvo pomenutih magnetnih polja i zagađenje teškim metalima u životnoj sredini što predstavlja jedan od najvažnijih oblika antropogenog delovanja koji ima dugoročan negativan uticaj na različite organizme. Nije još uvek poznato u kojoj meri su oranizmi sposobni da se prilagode različitim oblicima stresa usled antropogenog delovanja. Predviđanje populacionog odgovora na stresne uslove predstavlja veoma važan zadatak ekotoksikoloških studija. Pokazano je da procesi koji prate prisustvo sredinskih stresora mogu obezbediti izloženim populacijama priliku za evolucionu promenu, te da na taj način mogu dovesti do adaptivne divergencije ili do lokalne adaptacije populacija. Sredinski efekti su važni za dalja razmatranja u oblastima evolucione ekologije i konzervacione biologije, u kojima je adaptivni potencijal populacija ključna komponenta njihove dugoročne održivosti. Genotoksikološka istraživanja imaju za cilj da utvrde potencijal sredinskih agenasa da izazovu oštećenja i/ili trajne promene na naslednom materijalu organizama, prvenstveno čoveka. U okviru našeg odeljenja genotoksikološka ispitivanja se vrše korišćenjem dva testa za koje se poseduju autorizovana prava. Jedan od testova za utvrdjivanje genotoksičnosti je test za polno vezane recesivne letalne mutacije kod Drosophila melanogaster (SLRL). Drugi validni test je test somatskih mutacija i rekombinacija kod Drosophila melanogaster (SMART). Pored utvrdjivanja genotoksičnog, pa i eventualnog kancerogenog, efekta raznih supstanci, ovi testovi omogućavaju detektovanje antimutagene i antikancerogene aktivnosti agensa. Intenzivna su ekogenotoksikološka istraživanja kao i ispitivanje antimutagenog efekta vodenih ekstrakata različitih biljaka (žalfije (Salvia officinalis), lincure (Gentiana lutea), aronije (Aronia melanocarpa), kičice (Centaurium erythraea)) ali i gljiva (Agaricus brasiliensis). Aplikativna testiranja genotoksičnog efekta po svome obimu su u funkciji potreba proizvodjača prvenstveno iz oblasti hemijske, prehrambene i farmaceutske industrije.

Drosophila, ekstrakti biljaka i gljiva, teški metali, magnetno polje, genotoksičnost, antimutageneza, ekogenotoksikologija, adaptacija, test za polno vezane recesivne letalne mutacije kod Drosophila melanogaster (SLRL), test somatskih mutacija i rekombinacija kod Drosophila melanogaster (SMART)