03 Oct Kako da razvijete kvalitetan i logičan projekat? Pristup logičkog okvira će vam to obezbediti
Šta je uopšte logički okvir i zbog čega nam je značajan?
Još početkom sedamdesetih godina američka Agencija za međunarodni razvoj (USAID) pokušala je da unapredi kvalitet sprovođenja projekata razvojem faza planiranja i implementacije. U tom smislu USAID je razvio novi analitički instrument pod nazivom Pristup logičkog okvira (PLO) kao način predstavljanja projektnih komponenti. Osnova ovog pristupa (koji inače ima svoje korene u američkoj vojsci) jeste matrica koja sumira ciljeve datog projekta i očekivane rezultate prema uloženim sredstvima. Ovo olakšava evaluaciju projektnih ciljeva, poređenje planiranih i ostvarenih rezultata.
Pristup logičkog okvira pomaže nam da razvijemo kvalitetan i logičan projekat. Kako?
Pisanje projekta putem logičkog pristupa jeste metoda analize problema i primerenosti i svrsishodnosti planiranih projektnih aktivnosti i rešenja. Ideja je proveriti prikladnost predloženih aktivnosti za postizanje predviđenih rezultata i ciljeva. Istovremeno se predlaže i način na koji se rezultati projekta mogu proceniti na objektivan način.
Pristup logičkog okvira podrazumeva dva elementa: fazu analize i fazu planiranja.
U prvoj fazi identifikujemo učesnike: ciljne grupe i korisnike, sve one na koje će projekat imati uticaja (sve organizacije, institucije i pojedinci). Analiziramo kakvi su njihovi interesi, očekivanja, potencijalni doprinosi našem projektu. Potrebne informacije možemo prikupiti putem direktnog kontakta, na sastancima, anketiranjem, proučavanjem relevantnih izveštaja i dokumenata, itd. Ovo je jako važno jer se na taj način identifikuju ključni ljudi, utvrđuju njihovi interesi i načini na koji ti interesi mogu uticati na održivost našeg projekta.
Druga česta predrasuda jeste „laži i preuveličavanja
povećavaju šanse da projekat bude odobren“. Ne, to se ne isplati. Svakome je naravno stalo da sebe, svoje ideje, svoje sposobnosti i organizaciju prikaže u što boljem i ružičastijem svetlu, ali se u tome veoma često pretera. Koliko god da smo savršeni, našim projektom sasvim sigurno nećemo obezbediti mir u svetu, sprečiti globalno zagrevanje, ograničiti proizvodnju nuklearnog naoružanja ili rešiti problem odliva mozgova. Suština je da treba izbegavati bombastične izjave, preširoko postavljene projektne ciljeve i planove koji su nerealni u odnosu na postojeće kapacitete.
Opis problema mora biti jasan i precizan. Problem mora biti realan i rešiv. Posebnu pažnju moramo posvetiti logičnom uparivanju delatnosti naše organizacije i problema koji želimo da rešimo. Problem takođe treba da ilustrujemo statističkim pokazateljima i drugim relevantnim podacima.
Potrebno je i da analiziramo ciljeve. Analiza ciljeva predstavlja opis željenog stanja nakon realizacije projekta. Ciljevi se mogu grupisati (opšti cilj – specifični cilj – rezultati). Specifični ciljevi moraju da imaju sledeće karakrteristike:
- Realističnost – u smislu da su dostižni u odnosu na predviđene projektne finansijske i materijalne resurse u predviđenom periodu trajanja projekta.
- Specifičnost – progres u odnosu na početno stanje se može pripisati efektima projekta, a ne nekom spoljnom faktoru.
- Merljivost – uspeh projekta, odnosno procenat ostvarenja predviđenih ciljeva mora biti merljiv.
Kada smo uspešno prikupili sve relevantne podatke i izvršili neohodne analize spremni smo da pređemo na ključnu fazu, fazu planiranja.
Autor: Dušan Bugarski, Projektno savetovalište