19 jun Upravljanje projektnim ciklusom
Ako ste ikada tražili izvore finansiranja za svoj projekat, sigurno znate koliko je teško uveriti donatore da svoja sredstva okrenu baš ka vama. A i kada vam se sreća osmehne i novac bude odobren, pitanje je: “Šta dalje?”
Tu na scenu stupa upravljanje projektnim ciklusom.
“Čekaj, šta je upravljanje projektnim ciklusom i kakvu mi korist donosi?”, možda se pitate u ovom trenutku.
To je proverena metodologija za pisanje predloga i realizaciju projekta u slučaju da on bude odobren za finansiranje od strane donatora.
Pre nego što nastavimo, ovo su osnovni pojmovi koje morate znati:
Cilj korišćenja PCM (eng. Projec Cycle Management, PCT) metodologije je povećanje kvaliteta programa i projekata u smislu temeljnog planiranja i analize, realizacije, kao i naknadne provere njihovih rezultata i efekata. Pored toga, osigurava izbegavanje najčešćih i najtipičnijih grešaka.
Osnova ovog koncepta jeste pristup logičkog okvira u svim fazama projektnog ciklusa – dakle tokom planiranja, implementacije i evaluacije.
Baumov metod
Ideju upravljanja projektnim ciklusom prvobitno je uvela Svetska banka 1970. godine. Originalni Baumov metod upravljanja projektnim ciklusom (Baum je bio funkcioner banke i ujedno autor koncepta) podrazumevao je četiri faze:
- identifikacija,
- priprema,
- procenjivanje/selekcija
- sprovođenje.
Svetska banka je 1978. dodala i petu fazu – ocenjivanje, koje je predstavljalo i završnu fazu ciklusa, ali je ujedno služilo i kao osnova budućih projekata.
UN i donatori
Ubrzo je ovaj sistem usvojila i Organizacija Ujedinjenih Nacija, a zatim i drugi bilateralni i multilateralni donatori za svoje programe.
Ipak, mnoge promene su uvedene otkad je koncept inicijalno predstavljen. Neke organizacije su uvele brojne druge faze i međukorake u odnosu na početnih pet.
Evropska komisija je 1992. godine usvojila upravljanje projektnim ciklusom kao osnovnu grupu alata za izradu i upravljanje projektima (na osnovu pristupa logičke matrice), a prvi Priručnik za upravljanje projektnim ciklusom objavljen je 1993. Komisija je usvojila šestofazni pristup kojim je već pomenutim fazama dodato i finansiranje.
On je naknadno ažuriran 2001. i to neposredno po objavljivanju najnovijeg dokumenta Razvojne politike EU. Godine 2003. je priručnik opet ažuriran (tada je nazvan Smernice za upravljanje projektnim ciklusom) i to imajući u vidu kako dotadašnja iskustva u sprovođenju razvojne politike tako i učestala pitanja u stalnoj raspravi o efektima pomoći.
Još početkom sedamdesetih godina američka Agencija za međunarodni razvoj (USAID) pokušala je da unapredi kvalitet sprovođenja projekata razvojem faza planiranja i implementacije. U tom smislu USAID je razvio novi analitički instrument pod nazivom Pristup logičkog okvira (PLO) kao način predstavljanja projektnih komponenti.
Osnova ovog pristupa jeste matrica koja sumira ciljeve datog projekta i očekivane rezultate prema uloženim sredstvima. Ovo olakšava evaluaciju projektnih ciljeva, poređenje planiranih i ostvarenih rezultata.
Četvrt veka uspeha
Da zaključimo, Evropska komisija već četvrt veka koristi PCM za upravljanje programima i projektima, a obično i drugi donatori preporučuju korišćenje ove metodologije i pristup logičkog okvira. Sama metodologija će se – jednom kada je budete savladali – pokazati veoma korisnom, pa je možete koristiti za pripremu projekata i kada su u pitanju drugi izvori finansiranja.
Dakle, ukoliko želite da se bavite pisanjem i, kasnije, upravljanjem EU projektima, stvar je jasna: pitanje detaljnog upoznavanja sa konceptom upravljanja projektnim ciklusom se ne postavlja.
Autor: Dušan Bugarski, Projektno savetovalište