Od ideje do projekta: Šta uopšte želim da postignem?

Zbog čega se uopšte bavimo projektima? Motiv je, rečeno je već, želja za pozitivnom promenom, za poboljšanjem okruženja. Od te ideje počinje svaki predlog projekta. Ali takođe znamo i da sama ideja – ma koliko dobra bila – još uvek ne predstavlja projekat. Jer, za razliku od ideje, projekat ima tačno određene ciljeve koji se moraju realizovati u određenom vremenskom okviru i uz pomoć unapred opredeljenih resursa. Upravo zbog toga je neophodno da pre pisanja predloga projekta imamo jasnu sliku šta je to što želimo da projektom postignemo.

U razradi ideje i njenom pretvaranju u predlog projekta mogu nam pomoći odgovori na sledeća pitanja:

• Šta je to što želimo da poboljšamo? – zbog čega smatramo da su poboljšanja potrebna, šta je problem na koji želimo pozitivno da utičemo, šta su uzroci tog problema, šta je uopšte svrha našeg projekta;
• Kakve promene želimo da postignemo? – šta će doprineti rešavanju tog problema, koji su naši ciljevi;
• Šta ćemo tim povodom da uradimo? – koje ćemo aktivnosti preduzeti kako bismo zacrtane ciljeve postigli.

Na ovom mestu moramo da jasno razgraničimo svrhu projekta od ciljeva tog istog projekta. Svrha (često se zove i opšti cilj) je želja za postizanjem poboljšanja zatečenog stanja, dok je projektni cilj naša namera da preduzmemo konkretne korake kako bi do tog poboljšanja došlo. Svrha projekta nije specifična, štaviše, često iz nje ni ne možemo zaključiti kakvi će biti konkretni rezultati projekta. Istu svrhu može imati bezbroj različitih projekata sa različitim ciljevima. Nijedan od njih sam za sebe neće postići svrhu, ali zajedno sa drugima učestvuje u njenom postizanju

Za razliku od svrhe, projektni ciljevi moraju biti potpuno konkretni. Svaki projekat upravo i jeste definisan ciljevima koji se žele postići i aktivnostima koje će do postavljenih ciljeva dovesti.

Primer:

• Svrha projekta je povećavanje zapošljivosti osoba sa invaliditetom u Srbiji.
• Specifičan cilj projekta: kursevi za nezaposlene osobe sa invaliditetom kako bi im se olakšao ulazak na tržište rada.

Cilj projekta je u stvari odgovor na pitanje ŠTA nameravamo da uradimo da bismo doprineli svrsi našeg projekta. Najpoznatiji i najuspešniji način postavljanja projektnih ciljeva zove se SMART. Radi se o akronimu 5 engleskih prideva koji nam poručuju da naši ciljevi treba da budu:

Specific (specifični, precizno određeni i definisani: moramo biti potpuno jasni i precizni sa onim što se projektom želi postići)

Measurable (merljivi: ciljevi moraju biti precizno definisani u smislu količina, trajanja i iznosa)

Achievable (dostižni: ono što želimo da uradimo treba da bude dostižno. Dakle, niti preterano ambiciozno i nerealno, ni previše lako i jednostavno)

Realistic/relevant (realni i relevantni: postavljeni ciljevi moraju biti relevantni kako za nas, tj. našu instituciju, tako i za svrhu kojoj doprinose)

Time-bound (vremenski određeni: neophodno je precizno vremenski definisati do kog roka će ciljevi biti realizovani)

Realizacija specifičnih projektnih ciljeva zavisi samo i isključivo od podnosioca projekta, tj. od nas samih. Baš zbog toga te ciljeve moramo dobro definisati, ako ni zbog čega drugog a ono da bismo bili sigurni da ćemo moći da ih ostvarimo.

Cilj, dakle, mora da bude realizovan u okviru trajanja projekta, tj. projektnog perioda. Ukoliko imamo problem da odvojimo ciljeve (tj. ono što želimo da postignemo) od rezultata i aktivnosti (tj. načina na koji ćemo to postići) možda nam može pomoći ukoliko razmislimo koje su to promene koje želimo da vidimo posle realizacije projekta. Jer upravo su te promene ciljevi koje želimo da dosegnemo: analiza ciljeva predstavlja pozitivne aspekte željene budućnosti.

Autor: Dušan Bugarski, Projektno savetovalište