05 maj Ne dozvolite da vaša inovacija bude tuđa zanimacija
Kratak vodič kroz svet zaštite intelektualne svojine.
Sigurno ste čuli za Apple patente i Coca-Colin tajni recept! Verovatno znate i da ove kompanije neprestanim inovacijama zarađuju sume koje imaju toliko nula da je teško pročitati ih. Da li ste se zapitali kako mogu biti sigurni da neko na drugom kraju sveta neće pokušati da se obogati preko noći tako što će iskoristiti to što su oni godinama stvarali? Iliti zašto hemičar Pera iz Male Moštanice ne napravi sličan karamelizovan napitak, tutne ga u sličnu flašu i zaradi milione?
Zato što je Coca-cola ulagala godinama u svoj žig i poslovnu tajnu i zato što se Peri to ne isplati! Penali koje bi morao da plati verovatno bi zadužile celu Perinu lozu tako da bi buduća pokolenja proklinjala svog askurđela.
Dakle, to što Apple i Coca-cola štite po svaku cenu su prava intelektualne svojine.
U daljem tekstu ćemo vam približiti 4 najpopularnija tipa zaštite – patent, žig, autorsko pravo i poslovnu tajnu!
Patent – ekskluzivno pravo da zaradite milione
Patenti su ekskluzivna prava koja država daje autoru na određeni period u zamenu za obelodanjivanje pronalaska.
Tako će ljubitelji kečapa zauvek biti zahvalni Paul Brown-u, čoveku koji je izumeo i patentirao ventil koji omogućava da mućkamo tečnost gore-dole, a da ne iscuri! Prototip koji zaista radi napravio je tek iz 112. pokušaja. 1991. je licencirao pronalazak Heinz-u i mnogim drugim kompanijama, a onda je i prodao svoju kompaniju, koja je posedovala prava na patent, za 13.000.000$. Kažu da bi bolje prošao da se odlučio za procenat od svakog proizvoda koji koristi njegov patent.
Žig – nomen est omen
Žig može biti slogan, miris, simbol, zvuk, boja koja se koristi zajedno sa proizvodom ili uslugom i upućuje na njihovo poreklo.
Neki od primera su ime Pepsi, Just Do It slogan, Apple logo, zvuk Nokia tune. Pravo na žig je prvenstveno osmišljeno da štiti korisnike od zabune i falsifikata, ne da nagrađuje autore za njihove slogane i logoe.
Međutim, da dizajner Louis Vuitton nije obnavljao zaštitu svog žiga, ne bi mogao da tuži Louis Vuitton Dak, restoran koji služi prženu piletinu, lociran u Južnoj Koreji. U toku spora je utvrđeno da nije samo ime to što neodoljivo podseća na čuvenog dizajnera, već i logo, kao i pakovanje.
Restoranu je naplaćena ista novčana kazna (14.500.000$) dva puta. Drugi put zato što su vlasnici restorana posle prve presude mislili da je dovoljno da se ime promeni u LouisVuittondak. Pogrešili su!
Autorska prava – da ne ostanete bez svog ”muzičkog dinara”
Autorskim pravima se štite umetničke kreacije koje su sačuvane u određenoj formi. Ovo podrazumeva zapise, pesme, fotografije, snimke, slike, skulpture kao i audio snimke. ”Sačuvano u određenoj formi” znači da je to što je zamišljeno, i sačuvano u fizičkom obliku (može biti i u elektronskoj formi).
Da li znate zašto se Michael Jackson smatra najvećim biznismenom svoje branše? 1985. Michael je kupio muzičku kuću koja je posedovala autorska prava za više od 200 pesma grupe The Beatles. Tako je postao vlasnik najunosnijih autorskih prava ikada – pare su bile na njegovom računu svaki put kad se pesma vanvremenskih Beatles-a pustila na radiju.
Poslovna tajna – za korak ispred konkurencije
Poslovne tajne su informacije o vašem poslovanju koje vam daju prednost u odnosu na konkurenciju i u čiju zaštitu ulažete.
Najpoznatiji primeri za to su originalni recepti koje u strogoj tajnosti čuvaju Coca-Cola i KFC. Neki drugi primeri poslovnih tajni uključuju sam proces proizvodnje, listu klijenata, sisteme, metode prodaje, strategije lansiranja proizvoda kao i biznis planove.
Otežavajuća okolnost kod ove vrste zaštite jeste ta što uključuje dosta ljudi: npr. morate svojim zaposlenima, koji imaju pristup poverljivim informacijama, podrobno objasniti važnost nekršenja obaveze čuvanja vaše poslovne tajne, što se reguliše posebnim ugovorom o neobelodanjivanju informacija.
Intelektualna svojina je rezultat vašeg intelektualnog rada – to su vaši izumi, metode i tajne koje vam daju prednost na tržištu.
Prava intelektualne svojine su osmišljena da bi štitila i podsticala inovativnost i kreativnost: da ova prava ne postoje, vaš genijalan izum bi mogao da koristi bilo ko bez ograničenja, dok vi ne biste imali ni ličnu, ni materijalnu korist od svog truda!
Nebitno je da li ste naučnik-istraživač, ili u svojoj garaži sklapate bicikl sa do sada neviđenim performansama ili pravite aplikaciju za koju ste sigurni da će koristiti svima! Ako imate inovaciju na umu, zašto ne biste imali i novac u rukama? Zaštita intelektualne svojine jedan je od prvih koraka!
Postoje i drugi tipovi zaštite intelektualne svojine. Ako želite da pročitate više o njima, pratite naš Blog i ubuduće, a do tada – inovirajte!
Autor: Vanesa Vidović, član Motivator tima
(izvor: http://www.elizabethpottsweinstein.com/5-types-of-intellectual-property/)