Zašto je važna strategija upravljanja intelektualnom svojinom za dobijanje Horizont 2020 projekata?

Upravljanje intelektualnom svojinom (IS) predstavlja važan deo Horizont 2020 projekata kojem se često ne posvećuje dovoljno pažnje. Baš iz tog razloga, veliki broj predloga projekata ne prođe selekciju i ne dobije sredstva za svoju realizaciju. Kako je sve više predloga projekata koji dolaze iz Srbije, a udeo odobrenih projekata prilično mali, želeli smo da pomognemo istraživačima i kompanijama da svoj predlog projekta učine kompletnijim i povećaju sebi šansu za dobijanje sredstava. Upravo zbog toga smo razgovarali sa g. Jorgom Šererom, izvršnim direktorom Eurice koji je i na čelu je trening sekcije IPR Helpdesk-a i inicijative Evropske komisije u vezi intelektualne svojine za istraživače i mala i srednja preduzeća u okviru Horizont 2020 programa. Njegovi odgovori vam mogu biti značajni, jer su dati na osnovu bogatog iskustva u evaluaciji i upravljanju I&R projektima koje g. Šerer ima.

Ukoliko planirate da pišete predlog projekta za Horizont 2020, ovi odgovori će vam pomoći:

– Zašto je bitno uzeti u obzir intelektualnu svojinu i upravljanje njenom eksploatacijom u Horizont 2020 projektima?

JŠ: „Intelektualna svojina (IS) ima suštinsku ulogu u obezbeđivanju uspešne eksploatacije rezultata istraživačko–razvojnih projekata finansiranih kroz Horizont 2020, okvirni program EU za istraživanje i inovacije za period 2014-2020. Kroz Horizont 2020, EU želi da osnaži evropsku naučnu i tehnološku osnovu i da podstakne stvaranje koristi za društvo, uz bolje iskorišćavanje ekonomskih i industrijskih potencijala regulativa koje se tiču inovacija, istraživanja i tehnološkog razvoja. Zapravo, neohodno je da se javni resursi i istraživački napori usmere na stvaranje socio-ekonomskih koristi za EU. Iz tog razloga, Horizont 2020 program predviđa obaveze učesnika u vezi sa eksploatacijom rezultata projekata, uključujući i njihovu zaštitu kroz pravo intelektualne svojine. Kako je upravljanje IS predmet evaluacije u procesu selekcije predloga projekata koji će biti finansirani od strane Evropske komisije, nužno je uspostaviti korektno upravljanje intelektualnom svojinom od samog početka projekta.

U tom kontekstu, glavna pitanja koja treba razmotriti su:

• Na koji način će rezultati biti zaštićeni? Kako će biti tretirano zajedničko vlasništvo nad rezultatima?
• Kako će se upravljati procesom razmene postojećeg znanja i know–how (tzv. “background”) između partnera i spoljnih zainteresovanih strana?
• Koji su najbolji i najodrživiji načini eksploatacije rezultata H2020 projekta?”

– Šta je to upravljanje inovacijama i zašto je važno za Horizont 2020?

JŠ: „Upravljanje inovacijama je sveobuhvatan proces, od začetka ideje pa sve do generisanja uticaja rezultata na okolinu – na različitim nivoima i koji nije ograničen na poslovne vrednosti. Uticaj istraživanja (tzv. „Impact“) predstavlja pozitivan i vidljiv efekat njegovih rezultata na društvo, uključujući i ekonomiju.

Horizont 2020 je fleksibilan program orijentisan na rezultate i razvoj kreativnih rešenja kojima će se objediniti sva IS proistekla iz istraživanja u odgovarajuću strategiju eksploatacije. Više od ijednog od prethodnih okvirnih programa EU za istraživanje i tehnološki razvoj, ovaj program zahteva ideje i strategije za identifikaciju odgovarajućih puteva eksploatacije rezultata. Rezultati istraživanja se mogu plasirati na tržište na različite načine:

• Unapređenjem postojećih/kreiranjem novih proizvoda ili usluga koji bi bili konkurentni na postojećem ili pak na tržištu koje se tek razvija;
• Stvaranjem novih poslovnih prilika za dalju eksploataciju rezultata, na primer osnivanjem Spin-off kompanija ili ulaženjem u zajedničke poslovne poduhvate (tzv. Joint Ventures) sa projektnim partnerima ili uključivanjem trećih lica van projekta;
• Korišćenjem prednosti koje pruža ustupanje prava na iskorišćavanje pronalaska putem pregovanja o tipu licence koja će se dati, npr. isključiva, neisključiva i jedinstvena licenca, i mogućim ograničavanjem oblasti upotrebe ili/i teritorija. Licenciranje predstavlja održiv i uobičajen način korišćenja rezultata istraživanja u svrhu stvaranja poslovnih prilika;
• Korišćenjem rezultata projekta za dalja istraživanja ili predavanja.“

– Koji je značaj analize IS (npr. analiza stanja tehnike, pretraživanje patenata, itd.) u okviru Horizont 2020 programa?

JŠ: „U cilju maksimizacije efekta koji na društvo i ekonomiju proizvode istraživački i inovacioni projekti, od učesnika u postojećim šemama za finansiranje istraživanja i inovacija se sve više zahteva da obezbede konkretne argumente i dokaze u pogledu strategija za eksploataciju rezultata, zaštitu intelektualne svojine i upravljanje inovacijama.

Analiza prethodno postojeće IS (tzv. “background”) i predstojećih rezultata je ključna za obezbeđenje naučnog i ekonomskog uticaja Horizont 2020 projekta. Od učesnika u Horizont 2020 projektima se očekuje da demonstriraju inovativni potencijal i kapacitet njihovog projekta, i da pokažu kako će njihove aktivnosti i očekivani rezultati da prevaziđu postojeće stanje tehnike (tzv. “State of the Art”).

Detaljna analiza IS koja postoji van i u okviru konzorcijuma jeste polazna osnova za kreiranje profesionalne strategije eksploatacije IS. Ko može da bude zainteresovan za korišćenje prava intelektualne svojine koju poseduje konzorcijum? Da li postoje još neka prava na korišćenje IS koja su usko povezana sa pravima koja koristi konzorcijum? Ko bi bio zainteresovan za licenciranje rezultata projekta?

Partner koji je član konzorcijuma, mora da bude siguran da strategija eksploatacije IS ne narušava prava drugih strana, odnosno, on mora da se uveri da IS koju koristi nije zaštićena patentom. Bolje sprečiti nego lečiti kaže stara izreka, shodno tome, treba na sve načine izbeći potencijalni spor, koji zna da bude jako skup. Postoji mogućnost, naročito kada govorimo o tehnološkim pronalascima, da komercijalizacija određenog pronalaska bude stopirana od strane konkurenata ukoliko on poseduje patent koji obuhvata tehnologiju koju želimo da komercijalizujemo. Program poput Horizonta 2020 nudi priliku svim učesnicima da, još u ranoj fazi, utvrde da li njihov proizvod svojom komercijalizacijom, upotrebom i marketingom ne ugrožava prava intelektualne svojine drugih lica.“

– Tajming: Kada aktivnosti poput komunikacije, diseminacije i eksploatacije IS postaju relevantne?

JŠ: „Strateško planiranje komunikacionih aktivnosti, diseminacije i eksploatacije IS započinje još u fazi pisanja predloga projekta. Nakon otpočinjanja projekta, komunikacione aktivnosti prate realizaciju istraživačko–razvojnih aktivnosti tokom trajanja samog projekta, dok se aktivnosti diseminacije i eksploatacije IS najčešće nastavljaju i nakon završetka projekta. Bez obzira na to, preporučuje se da se još tokom faze pisanja predloga projekta razmotre mogućnosti za eksploataciju IS.

Do relevantnih rezultata se dolazi tokom čitavog trajanja projekta, ne samo pred njegov kraj, zbog čega je bitno, da se oni evidentiraju, prate i da se njima strateški upravlja tokom čitavog projekta (uključujući i IS, koja se u tom procesu generiše), i da se u skladu sa tim vrši prilagođavanje komunikacione strategije, plana diseminacije i eksploatacije rezultata. Dodatno, projektne aktivnosti moraju se pažljivo pratiti i evidentirati, jer potencijalno mogu dovesti do neočekivanih rezultata koji kasnije mogu imati praktičnu primenu u različitim oblastima.

Iako su diseminacija i eksploatacija rezultata relevantne tokom čitavog trajanja projekta, one dobijaju na intenzitetu pri njegovom kraju kada se većina očekivanih rezultata realizuje. Zbog toga je bitno imati konkretan plan koji definiše aktivnosti nakon završetka projekta, ali i zbog činjenice da su projektni partneri obavezani ugovorom da će 4 godine nakon završetka projekta davati sve od sebe da projektni rezultati budu iskorišćeni. Mere diseminacije i eksploatacije relevantne su čak i nakon završetka projekta: rezultate treba kontinuirano objavljivati, čime se povećava svest kao i interes potencijalnih korisnika rezultata projekta, što dovodi do uspešne eksploatacije rezultata.”

– Zašto je neophodno istražiti tržište pre nego što se započne pisanje predloga projekta? Koje korake treba preduzeti kako bi se tržište detaljno istražilo?

JŠ: „Uobičajeno je da se tokom pisanja predloga projekta sačini inicijalni plan eksploatacije IS, tako što će se mapirati potencijalno važni rezultati koji se mogu iskoristiti (npr. identifikovaćete različite tipove rezultata i potencijalne korisnike u ovkiru konzorcijuma). U sledećem koraku potrebno je opisati plan komercijalizacije – kako će očekivane inovacije biti plasirane na tržište ( ili dodatno razvijene)- i to tako što će se identifikovati mogući/adekvatni načini komercijalizacije koji su u skladu sa prirodom rezultata i njihove ciljne grupe.

Definišite sledeće:

• Da li će inovacije biti plasirane u okviru poslovnih aktivnosti partnera, ili će inovacija biti predstavljena na tržištu?
• Da li će biti stvorena nova tržišta (kao u slučaju breakthrough inovacija)?
• Odaberite konkretne eksploatacione mere uz pomoć kojih ćete biti sigurni da će rezultati zadovoljiti prave potrebe, a samim tim proizvod biti uspešan na tržištu.
• Koji su relevantni koraci u toku trajanja projekta ali i nakon toga?

Već tokom faze pisanja predloga projekta, potrebno je da kratko opišete i identifikujete potencijalne ciljne grupe. Definišite njihove potrebe, očekivanja, procenite potencijalnu zaradu kao i veličinu i spremnost tržišta (vremenski okvir, prepreke, rizik) da vašu inovaciju prihvati. Važna stavka je i konkurencija kojoj se mora strateški pristupiti. Moramo postaviti određena pitanja kao što su: Koji su budući trendovi? Koje tehnologije naši konkurenti već poseduju? Itd.

Takođe, ne zaboravite da razmislite o mogućim preprekama/barijerama i načinima na koji ćete iste rešiti, kao i identifikovati buduće uslove na tržištu u okviru kojih bi proizvod bio plasiran, kao što su na primer: investicije, regulatorna pitanja, razvoj biznisa, marketing.“

– Kako kreirati adekvatne strategije i planove u pogledu evidentiranja, upravljanja i korišćenja rezultata projekata do kojih smo došli u okviru Horizont 2020 programa? Koje su najčešće greške tokom pisanja predloga projekta?

JŠ: Ukoliko želimo da kreiramo, sačuvamo i upravljamo rezultatima istraživanja neophodno je da dizajniramo i implementiramo odgovarajuće interne strukture koje će nam omogućiti da zaštitimo IS i inovaciju. Od samog početka projektnog planiranja, treba podići svest svih partnera na projektu o važnosti dobre istraživačke prakse kao i upravljanja IS (vlasništvo, pravo korišćenja, odgovornost, tajnost podataka). Procedure kojima se beleže rezultati projekta takođe moraju da budu uspostavljene

(npr. partneri na projektu moraju da budu obavešteni o bilo kakvoj publikaciji ili objavljivanju određenih rezultata).

Procenite, balansirajte ali i upravljajte potencijalno različitim interesima partnera na projektu. Imajući to u vidu, neophodno je da procenite (na primer kroz inovacione upitnike) koji su interesi partnera, kako biste kreirali zajedničku strategiju koja odgovara cilju projekta: da zajednički odgovorite na određene izazove i očekivan uticaj rezultata projekta, isključujući pri tome individualne interese partnera na projektu.

Važno je da sistematski planirate, pripremite i implementirate aktivnosti kojima ćete identifikovati, proceniti i prioritizirati ključne rezultate projekta koji se mogu iskoristiti (kao što su radionice na kojima ćete analizirati upotrebnu vrednost rezultata). Naravno, to podrazumeva i stvaranje okvira u kome je dozvoljeno slobodno korišćenje rezultata projekta, kao što su: pre-publikacije, recenzije, provera da li rezultati istraživanja ne krše prava neke treće strane.“

– Kako rezultati istraživanja utiču na aktivnosti poput komunikacije, diseminacije i eksploatacije IS, barem kada je reč o projektima u okviru Horizont 2020? Koje su najčešće greške kada se kreiraju planovi koji za sprovođenje ovih aktivnosti?

JŠ: „Kao što sam već napomenuo, da bi nauka bila izvanredna, neophodno je da komunikacione aktivnosti budu efektivne . Predstavljanje samog istraživanja kao i njegovih rezultata ljudima koji nisu uključeni u rad naučne zajednice, potencijalnim poslovnim partnerima, kolegama naučnicima ili kreatorima javnih politika, podstiče saradnju i inovativnost. Promotivne aktivnosti moraju da budu kreirane strateški, pomažući da se objasni širi društveni značaj nauke, izgradi temelj buduće podrške za finansiranje istraživanja i inovacija, osigura razumevanje rezultata istraživanja u samoj naučnoj zajednici i na kraju stvori

povoljna poslovna prilika za plasman proizvoda i usluga. Sve u svemu, pomenute aktivnosti samo uvećavaju uticaj istraživanja i inovacija i to na više načina.

Učesnici Horizont 2020 programa, u obavezi su da projektne aktivnosti i rezultate promovišu. Kada govorimo o pojmovima kao što su “komunikacija“, “diseminacija”, “eksploatacija”, važno je napomenuti da se oni koriste kako bi opisali akcije, strategije, pristupe i ideje kojima istraživački timovi ispunjavaju ovu obavezu promocije rezultata i aktivnosti.

Nije retka pojava da naučni timovi, kada pišu predlog projekta, pojmove “komunikacija”, “diseminacija”, “eksploatacija”, shvate kao marginalne, odnosno da smatraju da nisu u direktnoj vezi sa njihovim istraživanjem. Nekada misle da je sama publikacija rezultata dovoljna kako bi se zadovoljila ona javnost koja je bitna. Bilo koje aktivnosti koje se tiču potencijalne eksploatacije ili komunikacije sa delom javnosti koja nije usko povezana sa naučnom se često obavlja “pro forme”. Bez obzira što eksploatacija rezultata mora biti deo predloga projekta, u očima predlagača ona, kao takva, nema dodatu vrednost (tzv. added value). Posledica toga jeste da sve aktivnosti koje su planirane u vezi sa promocijom rezultata nisu strateške, već se izvršavaju ad hoc i ne sadrže bilo kakav cilj.

Imajući u vidu da se velika pažnja usmerava ka praktičnim rezultatima Horizont 2020 programa, pridaje se veliki značaj onim aktivnostima koje pomažu da se jasno dokaže značaj i uticaj istraživanja i inovacija na ekonomiju i društvo. Efikasani plan koji podrazumeva komunikaciju, diseminaciju i eksploataciju rezultata istraživanja postaje sve važniji, tokom evaluacije predloga projekta. Komunikacione aktivnosti koje promovišu projekat i njegov uspeh uz diseminaciju i eksploataciju trebalo bi da predstavljaju ključne komponente svakog Horizont 2020 projekta.

Način na koji će se implementirati aktivnosti komunikacije, diseminacije i eksploatacije rezultata mora da bude u skladu sa prirodom rezultata. Univerzalni način ne funkcioniše i ne treba ga primenjivati.”

– Koji je vaš savet svima koji nameravaju da apliciraju za projektna sredstva u okviru Horizont 2020 inicijative?

JŠ: „Impact faktor projekta je ključan kada govorimo o evaluaciji u okviru Horizont 2020. Pored kvaliteta i izvrsnosti implementacije, uticaj inovacija i istraživanja formira čak trećinu ukupne ocene projekta. Čak i oni projekti koji imaju briljantan predlog istraživanja, neće biti prihvaćeni, ako je deo koji je posvećen konačnom uticaju koje će istraživanje imati u praksi loš. Imajući to u vidu, vaš konzorcijum mora proceniti da li vaše istraživanje može da ispuni cilj koji podrazumeva konkretan uticaj projekta na društvo i ekonomiju.Ukoliko to ne možete da ispunite, onda ne treba ni da pokušavate.

Ukoliko verujete da vaš predlog projekta može konkretno da odgovori na sve zahteve iz projektnog poziva, morate u skladu sa tim planirati i identifikovati sve aktivnosti koje kroz komunikaciju, diseminaciju i eksploataciju rezultata projekta mogu postići sve one zacrtane zahteve iz projektnog poziva. A to podrazumeva i valjano upravljanje IS. Iz tog razloga, svaki konzorcijum koji želi da dobije Horizont 2020 projekat mora da pristupi planiranju aktivnosti komunikacije, diseminacije i eksploatacije rezultata na integrisan i smislen način koji će jasno definisati u radnom paketu projekta.“

Više smernica pri pisanju predloga projekta za Horizont 2020 možete pogledati na snimku predavanja koje je g. Šerer održao u Beogradu u oktobru 2017.

Za sva dodatna pitanja, slobodno kontaktirajte naše Projektno savetovalište.

Pripremio: Vuk Suša Stupar, član Motivator tima

Odgovore dao: Jorg Šerer, izvršni direktor Eurice